Arhiva za januar, 2010

Iako danas živi u luksuzu, dvostruka oskarovka i prošlogodišnja dobitnica nagrade na Holivudskom filmskom festivalu za ulogu u filmu „Amelija“, ni jednog trenutka ne zaboravlja da je odrastala u siromaštvu. Osim neospornog talenta, lepa brineta je u filmskim krugovima poznata i po tome što se ne libi da zarad dobre uloge kompletno promeni izgled i savlada veštine koje njen lik po scenariju poseduje. Tako je i za ulogu legendarde Amelije Erhart, prve žene koja je preletela Atlanski okean i tragične junakinje plavih visina, Hilari odsekla svoju dugu kosu i naučila da pilotira.

Neobična fizička sličnost sa Amelijom Erhart, tragičnom junakinjom plavih visina, omogućila je dvostrukoj oskarovki Hilari Svonk (36) još jednu sjajnu rolu u atraktivnom ostvarenju „Amelija“. Ovaj film, za koji je režiju potpisala Mira Nair, premijerno je prikazan krajem prošle godine u Americi i Kanadi, a uskoro bi trebalo da se pojavi i u beogradskim bioskopima.
Nestanak aviona kojim je upravljala Amelija Erhart jula 1937. godine iznad Tihog okeana predstavlja jednu od najvećih misterija u istoriji avijacije. Erhartova, već iskusan pilot, i njen navigator Fred Nunan bili su na trećoj etapi puta oko sveta, kada je avion nestao. Ostaci nikada nisu pronađeni.
− Amelija Erhart je bila izuzetna žena, zvezda, avangardna u načinu oblačenja, odnosu prema muškarcima, ljubavi. Zaista mi je čast što sam imala priliku da oslikam jedan takav život, da osetim njeno srce i dušu. Dosta sam čitala da bi što bolje izgradila lik, a najteže mi je palo da „skinem“ njen akcenat. Osam nedelja sam radila na njemu – ispričala je Hilari koja je, za potrebu uloge, naučila i da pilotira. Naravno ovo ne čudi jer se jedna od najlepših žena Holivuda ne libi da zarad glume promeni kompletno izgled. Tako je pripremajući se za film „Dečaci ne plaču“ odsekla kosu i živela kao mladić čitavih mesec dana, dok je zbog filma „Devojka od milion dolara“ nabacila 15 kilograma mišića. Za obe uloge nagrađena je Oskarom.

ŽIVOT U PRIKOLICI

Hilari je rođena u Linkolnu kao Hilari An Svonk. Majka Džudi je bila konobarica, a otac Stiven službenik. Živeli su skoromno, a jedno vreme je sa roditeljima i bratom Denom bila naseljena u kamp kućici na obali jezera Samiš.
− Roditelji su se razveli kad sam imala trinaest godina. Mama i ja smo se preselile u Los Anđeles. Živele smo u kolima jer nismo imale pare da iznajmimo stan – rekla je Hilari koja je u to vreme krenula u srednju školu. Pošto joj je bilo važno da pomogne majci i da bi se izbavila od života u kolima počela je da glumi u televizijskim serijama. Zbog toga je odustala od školovanja.
Put od trnja do zvezda za ovu krhku devojku bio je veoma naporan, a ona objašnjava da je „sve to jedno veliko čudo“.
− Kada pogledam odakle sam došla i gde sam danas teško mi je da poverujem šta se sve dogodilo. Mnogo mladih žena i muškaraca govore mi kako ih moj primer stalno podseća da ne odustaju od svojih snova. Teško odrastanje me je naučilo da se ne predajem. To je lepota života koju ne bih volela da menjam. Ponosna sam i srećna.

POČETNIČKA LOŠA SREĆA

Iako je Hilari profesionalno počela da glumi tek u Los Anđelesu, sa 16 godina, prve glumačke korake načinila je kad joj je bilo devet godina. Tada je igrala u predstavi „Knjiga o džungli“, a kasnije je bila aktivna u školskoj glumačkoj družini.
− Igrala sam Moglija. To je trebalo da mi bude znak na kakve ću uloge sve da nailazim – ispričala je kroz smeh objašnjavajući to rečima da je uvek bila mršava i sportski građena, a kao devojčica nastupala je i na plivačkim i takmičenjima u gimnastici i uvek se bavila raznim „adrenalinskim aktivnostima“.
Karijeru je zapravo počela kada je otkrila producentkinja dečjih filmova, koja joj je kasnije bila mentor i učiteljica glume. Već na samom početku doživela je neprijatnost odbacivanja: iako je 1997. dobila ulogu samohrane majke Karli Rejnolds u seriji „Beverli Hils“, ubrzo je njen lik izbrisan iz scenarija. U tom trenutku za nju je to bio najveći poraz i govorila je da ako nije dobra za „Beverli Hils“, onda sigurno ništa ne vredi. To je naravno bio pogrešan zaključak. Početnička loša sreća bila je, u stvari, pun pogodak: prijavila se za ulogu Brendona Tina za film „Momci ne plaču“. Iako je zaradila samo tri hiljade dolara uloga joj je na kraju donela Oskara i Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu. Tako je svrstana u isto društvo sa Vivijen Li, Helen Hejz, Sali Fild i Luiz Rajner, glumica koje su dvaput bile nominovane i dvaput osvojile Oskara, a i među tri najmlađe dobitnice zlatne statuete.
− Ne znam čime sam ovo zaslužila. Ja samo samo djevojka iz kamp prikolice koja je imala san – skromno je objasnila.

LJUBAVNI JADI

Iako je profesionalno bila inspirativna za reditelje, njen ljubavni život nije mnogo zanimao javnost jer je godinama bila u vezi sa kolegom Čadom Louom Par, koga je upoznala na setu 1992., i za koga se posle petogodišnje veze u septembru 1997. i udala. Bila je do poslednjeg trenutka posvećena njihovom braku, o svom suprugu je uvek govorila da je njen „ceo svet“, da je njihova veza jaka, zasnovana na poštovanju i poverenju. Zajednički život je posle osam godina bio završen. Niko nije znao pravi razlog, ali su svi videli koliko Hilari pati. Da joj i ovog puta život zapravo nije zatvorio vrata, već ponudio novu šansu, ispostavilo se kada je Džon Kampisi postao njen agent. U trenutku brakorazvodne parnice Hilari je počela da sarađuje sa šarmantnim producentom. Osim posla vezivalo ih je i prijateljstvo, ali nije bilo naznaka da će oni jednog dana postati par. Dugo je demantovala da su u vezi, a na kraju je 2006. priznala:
− Oboje smo bili u teškim životnim fazama. Džon se već razveo, moje srce je bilo slomljeno. Pomogao mi je. Užasno mnogo mi je pomogao. Ali, među nama nije bilo varnica, ničega nije bilo. Ali, pošto mi je postao gotovo najbolji prijatelj primetila sam da se tu nešto dešava.
Iako ne planira skorije venčanje, otkriva da bi sa svojim izabranikom volela da zasnuje porodicu.