Iako ste odrasli, ne morate da se odreknete energije koju ste posedovali kao bezbrižno i neumorno dete, uvek spremno na igru i život bez censure.
Setite se sebe kao devojčice. Verovatno ste bili usredsređeni prvenstveno na sebe i retko kada cenzurisali sopstvene misli i dela. Najvažnije je bilo zabavljati se, istraživati i otkrivati. Niko, međutim, ne može doveka biti bezbrižan, zar ne?
Ali, moguće je da, sa ulaskom u pubertet i svet odraslih, devojčice u većoj meri nego dečaci moraju da ostave taj bajkoviti svet iza sebe… I možda je upravo sada pravo vreme da bar delom probudite u sebi tu dečiju razdraganost, sada dodatno naoružanu teško stečenom mudrošću velike devojke.
Gde je nestao taj devojčurak?
Mnogo je razloga što devojke odrastanjem gube deo svog unutrašnjeg bića. Glavni razlog je, po rečima analitičara koji se bave ovom tematikom, sigurno to što devojke tokom adolescencije veruju kako moraju da budu savršene, i to bez imalo napora. Osećaju pritisak da se uklope u društvo, da budu privlačne i dobre učenice. Iako ti zahtevi čine normalan deo odrastanja, ponekad morate da se odreknete dela sebe da biste ih ispunili.
Na primer, možda žrtvujete neke svoje kaprice i sklonosti kako biste se uklopili u društvo. Žene vaspitavaju tako da udovoljavaju drugima, pa devojke već sa ulaskom u rani pubertet počinju da se prilagođavaju onome što misle da drugi od njih očekuju, objašnjavaju klinički psiholozi.
Ta potreba za prilagođavanjem može da se prenese i na vizuelni identitet, pa možda počnete da trošite više vremena na brigu o izgledu, umesto da uživate baveći se dotadašnjim hobijima. Ili toliko žudite da se svidite ljudima da izgubite smelost za korake kojima rizikujete da se nekome ne dopadnete.
Konačno, faktor vremena s godinama postaje od ključnog značaja. Kao dete satima možete samo da maštate i zabavljate se, podsećaju stručnjaci. Ali život postaje sve brži i ispunjeniji obavezama, pa sve lakše upadamo u zamku zanemarivanja upravo onih stvari koje nas zaista čine srećnima.
Rezultat: ona razigrana, baš-me-briga-za-sve devojčica tone u zaborav… A to je velika šteta jer vam taj bezbrižni, a duboki, osećaj identiteta kakav ste imali u detinjstvu zaista može biti koristan i kao odrasloj osobi – kako da biste postigli šta želite u životu, tako i da biste umeli više da se radujete. Samo da razjasnimo, ne predlažemo da podetinjite – makar ne bukvalno. Poenta je u tome da shvatite šta ste to potisnuli, probudite neke od osobina koje su vas krasile kao dete i upotrebite ih u svoju korist. Ne sputavajte želju za otkrivanjem nekih uspavanih aspekata sopstvene ličnosti.
Utvrdite šta to nedostaje
Dvadesetsedmogodišnja Nađa kaže da se apsolutno oseća kao da je deo nje iščezao: „Nosila sam smelu odeću i zračila kreativnošću. Ali negde pred kraj osnovne škole počela sam da osećam potrebu da ne odskačem, pa sam podsvesno prigušila sopstvenu ličnost, uključujući i stil odevanja. Kada sam se jednog dana, posle fakulteta, pogledala u ogledalo, više nisam mogla da prepoznam samu sebe.“
Da biste lakše shvatili šta vam to nedostaje, uporedite kakvi ste bili kao dete i kakvi ste sada. Posebno obratite pažnju šta vam sve nedostaje i za čim žudite, a onda i kako biste to uklopili u odraslo doba. Voleli ste, recimo, da maštate. To bi moglo da znači da bi trebalo da probudite svoju uspavanu kreativnost.
Ne oslanjajte se samo na sopstvena sećanja. Iskopajte i uspomene koje će vam pomoći da se bolje prisetite kakvi ste bili. Razgledanje fotografija iz detinjstva i listanje starih svezaka i dnevnika pomoći će vam da se prisetite nekadašnje bezbrižnosti i vedrine, smatraju uvaženi psihoterapeuti. Još jedan odličan izvor jesu – stari prijatelji.
„Pitala sam drugaricu iz detinjstva čega se seća, a da sam ja u pitanju, iz tih dana i rekla mi je da joj je prva asocijacija kako sam uvek crtala portrete raznih ljudi“, kaže tridesetogodišnja Tanja, menadžer u marketinškoj agenciji. „Nisam crtala godinama i shvatila sam da mi to nedostaje.“
Tinejdžerke pokazuju manje samopouzdanja od svojih vršnjaka, ali zadovoljstvo životom im u 20-im brže raste nego momcima istih godina
Trudite se, ne budite lenji
Kada shvatite šta vam nedostaje, vreme je i da uradite nešto po tom pitanju. Za početak bavite se stvarima koje bi mogle da inspirišu tu zaboravljenu stranu vaše ličnosti. Možda ste sanjali da pišete romane, ali ne možete sad jednostavno da sednete i otkucate 400 strana. Ali možete, na primer, da odete na neko književno veče.
Ili još prostije, poput dvadesetpetogodišnje Ivane, želite da oživite neku zaboravljenu osobinu: „Kao dete bila sam veoma druželjubiva“, kaže ona. „Ali posle fakulteta navikla sam da sa posla idem direktno kući. Postepeno sam počela da se zbližavam sa simpatičnim kolegama i organizujem izlaske na piće posle posla.“
Ključno je preduzeti nešto i biti kreativan. Jedini način da zaista oživite zaboravljene strasti jeste da rizikujete i bez preteranih dilema sledite svoje instinkte, tvrde stručnjaci. Da li ste kao dete uživali u žustrim raspravama, a posle potisnuli tu sklonost iz straha da to nervira ljude u vašoj okolini? Probaj-te da se učlanite u neki debatni klub, gde ćete moći da diskutujete o manje ličnim stvarima.
Neka vas očekivanja drugih ne brinu
Na kraju, budite svesni da oživljavanje potisnutih strana vaše ličnosti neke ljude može da uznemiri. Prijatelji će možda misliti da je bavljenje tim novim hobijem gubljenje vremena jer bolje da ga posvetite druženju sa njima. Ili bi vaš dečko mogao da se uplaši što pokazujete neke nove osobine. Šta god drugi očekivali od vas, ne dopustite da vas to osujeti da uradite šta je potrebno da biste se osećali ispunjeno.
Imajte na umu da, iako porodica i prijatelji imaju najbolje namere, samo vi zaista znate šta vam je potrebno
da se osećate kao autentična, kompletna ličnost.
Evocirajte uspomene koje će vam pomoći da se prisetite svoje suštine!
izvor: Cosmopolitan
RSS feed
Poslednji komentari